Eto mene. Ne mogu spavat. A i naspavala sam se. Bila je utakmica. Mislim da je Barcelona izgubila. Il’ je Milan pobjedio? A ‘ko je uopće igrao? A možda sam ja to sanjala? A i slaba mi je grafika noćas bila. Mozak mi stalno nešto drugo davnloda. Aj’ se ti Tanja digni, ionako nemoš spavat… a stavit ću robu prat, jeftina struja, opet je puna kupaona, ovi moji se stalno presvlače… to ja pričam dalje sa sobom… a moram se i emptat… A joj, vidi kol’ko suđa, otkud sve to, a niš, stavit ću i to prat, dva sata je, ma neće nikom smetat, zatvorit ću vrata od kuhinje. Pip pip piiip. Brrrm . A vidi laptop…
I sad ja kao nešto krenem na ….Netokraciju, zanima to mene, tu i tamo nešto pročitam. A što kad me od selebritija ne zanima baš ni’ko. Možda malo Linić i to. ‘oće bit što posla. Malo kultura. Malo dom i vrt. I to je to…Kažu da je linkanje legalno. A-ha. Super… baš me to zanimalo. U stvari, ta netokracija, to ti je neki sasvim drugi svijet. I sve ti lijepo objasne i o tehnici i tim mrežama i sve tako. Ma znam ja upalit komp, družimo se mi već nekih dvadesetak godina ta tehnika i to sve i ja. A što ćeš, moraš bit u toku.
Inače, mi doma pričamo još hrvatski, stoji, al’ tu i tamo baš i ne znam o čemu moji pričaju. Rejvaj me, muvaj me, sejvaj, jel’ ti što skidaš !!!!!!!!!!!! (Gaće!?), spor mi je internet, daj sad su me ubili zbog tebe! Jel’ ti to pričaš sa mnom? Mo&rsquoš mislit, slušalice na ušima i priča. Ma možete vi to tražiti po rječnicima, al’ to vam uopće nije to što piše tamo. I to vam je povremeno pola svijeta tu kod mene u stanu (mislim uglavnom da je u pitanju Balkan i istočna Europa, naravno), al’ preživimo mi to. Oko 10 je fajrunt. Uglavnom se trudimo iznaći mirna rješenja za prekide. I onda završavaju svi ratovi ovoga svijeta, barem na kompjutorima u našoj kući. Jedino se učenje tolerira. A malo kad brojim, skoro da ih je više nego nas. Mislim na kompove. A bome, ako brojim printer, i je. A možda bi ih trebala zvat računala, mislim, ipak je to naša riječ, al’ nekako mi ne paše za to, mislim te kompjutere, k’o da pričam o nečem drugom, o onim starim digitronima, a ovi kompići… to su vam već članovi obitelji. Moram ga napunit, moram nešto skinut, dig’o sam ga, moram nešto stavit na njega, spor je, ma dobar je. A i ostare oni pa se nadograđuju, a tu i tamo moraš kupit drugi.
Slušam neki dan emisiju na radiju, zdrav život, djeca, tjelovježba. I javi se neki lik da ima kćer od tri godine, i da se bavi sportom i da maloj sigurno neće kupit kompjuter do dvanaeste godine jer to nije zdravo za djecu. Stari moj, ma di ti živiš, naivac, samo ti pričaj. Još je mala. Što ti misliš da će rukom pisat zadaće i referate? Baš će tebe pitat! A i kako će se to zvat za deset godina?
Ma, koga briga za to. Bila ja neki dan na nekom razgovoru za posao, neka firma malo iznad Rijeke. Pet minuta autom od nas, al gore još snijeg i malo, malo pa led. Dogovor je u 8,30, moram biti točna, doći malo ranije, red je, možda bude nešto. A… nije na glavnoj cesti. Dobro jutro, jel’ tu blizu broj taj i taj? Hvala, doviđenja. Još malo gore pa lijevo. I nađem ja tu kuću, nema table, al broj je taj i taj. Ispred vrata već par ljudi, što muško što žensko. Dođe poslije mene još jedna žena. Ona bi preko reda, žuri joj se, mora na terapije, a kog si vraga onda došla, mislim se ja. Ja sam tu još od 8,00 i meni se žuri, kaže druga. Čekamo mi. Na terasi. Ispred kuće. I još dolaze novi. Malo ekonomija, malo građevina. K’o kod doktora, svi naručeni u isto vrijeme, al’ nije toplo u čekaonici. I izađe napokon neki lik, kaže ona što bi preko reda, zima je, a mogli ste se bolje obuć’ odgovara on njoj… i … što je bilo dalje? Pitate vi. A ništa. Čekala i ja već kad sam tamo. Malo me propuhalo. Došla i ja na red, malo poslije 9. Ipak sam došla među prvima… Onaj što je pričao o boljem oblačenju, ispalo je da je to jedan od poslodavaca, otiš’o s jednom na kavu. Popričala ja s ovim drugim. Drag čovjek, pristojan. I to vam je to. Ništa od toga, mislim si ja. A možda i bolje. Traže se ljudi još. Jedni druge, a bogme neki još ni sebe nisu našli. Resetirala se ja nizbrdo malo po ledu. Pa… aj’ ti Tanja kući!
Koja dobra muzika na radiju… kamon bejbi lajt maj fajer! Uuuu, već je prošlo 4. Aj, …
P.S. Hvala svima što ste mi se javili nakon prvog posta (kažu da se to tako zove). Bilo je poruka na svim medijima, adresama i spravama. Ovaj moj administrator se stvarno potrudio da to pokrene. Hvala još jednom svima.
Ivona said:
E, da, večeras ti igra Liverpool – Zenit..Pa idi, piši! Pa pa
Ivona said:
Ma, Tanja, pišeš tako da dok čitam imam slike pred očima. By the way, čita te i Andrea..Čekamo dalje, odškrini nam prozorčić tvojih mislida virnemo u njih, sviđa nam se što vidimo tamo! Pozdrav – Šikljanice
Nks Nakit said:
Super si kolegice!!! Jedva čekam nove nastavke!!!