I što je bilo dalje? Što nisi još ništa dalje napisala?
Bez brige, nisam još počela raditi, mislim ono, posao, radno vrijeme i to. Javit ću, bez brige.
Samo par razgovora prošli tjedan. Sve neki mladi me intervjuiraju.
– A, …vi ste 69. godište?
– (Jok!, mislim si ja.)
– Ma , neeeee…66. samo se dobro držim!
E, imam ideju. Stavit ću štand na Korzu i dijeliti svoj CV. Možda upali, to svi rade.
Humanitarci, životinje, karneval, stranke, referendumi. Što ‘oće ovi s referendumima?! Što su prespavali zadnjih dvadesetak godina. Poništenje privatizacije, ‘oće-neće u Europu. Helou!
Di ste bili do sad?

E.
Sinoć, snijeg… Skoro cijelu noć sam k’o psić trčala s jednog prozora na drugi.
– E! Snijeg, vidi!
– Pada snijeg!
– Što je tebi?
– Vidi, još pada!

Bila bi’ ja još sinoć pisala nešto. E. Bi ja, al’ nemo’š do kompa. Ne daju. Sad, kad me krenulo – il’ su na kompu, il’ ga gase i spremaju, pa je prazna baterija, pa daj nemoj moj. Dođe mi priča i ….dok se dogovorim… ode!

Zvono! Evo ga, ovaj moj Snjegović stiže. Otiš’o zorom. On, rukavice i škavacera.
– 16 cm, kaže. Misli na snijeg (naravno!). Mjerili su on i susjed na autu.
– Ajde, idemo na placu. Prošla su već 3-4 auta. Moramo na placu… kumbasice!
A uzet ćemo malo i slanin’ce. Večeras dolazi ekipa!
Ajde…

E, da… ono kad kažu da neka žena vozi u suprotnom smjeru na zaobilaznici… bez brige … to vam sigurno nisam ja (hi-hi!).

23/02/2013