Evo, nema nikog doma. Grickam ba\u0161kot, onaj tvrdi naravno. Ovih zadnjih par dana mi je stvarno bilo \u017eivahno. Dru\u0161tveni \u017eivot mi je poslije “outanja” naglo o\u017eivio, ne znam da li \u0107u ja to pre\u017eivjeti. Navikla se frajerica na mir. Nema talasanja. Sve po tvom. Pa, nije da ja ne bih mogla tako stalno…<\/p>\n
Ju\u010der sam bila u Bakru. Poku\u0161avam se sjetiti kad sam bila zadnji put u Bakru. Mislim, kad sam bila zadnji put u Bakru prije ovog ju\u010der. Ovog ju\u010der se jo\u0161 uvijek sje\u0107am, barem ja tako mislim. Uf, sad sam ga malo zakomplicirala. Grkhhhgh … zaletio mi se komadi\u0107, e ne treba jesti i pri\u010dati, pardon, pisati u isto vrijeme. U j…te, zamrvila sam mu tastaturu… puh, puh , ma ne\u0107e on ni sku\u017eit\u2019 dok mi ne po\u010dne prebacivat\u2019 pri\u010du na blog, post, ne znam kako se to zove. Ja samo uguglam tanjinpaprenjak i \u010ditam ono \u0161to sam pisala prije. Fora, k\u2019o da nisam to ja napisala. A i vidi se na svakom kompu. A jes\u2019 malo glupa ova Tanja, mislite si vi. Ne znam, mene te stvari jo\u0161 uvijek odu\u0161evljavaju. Znam, to je sve sad kao normalno. E, \u0161to ljudi sva\u0161ta smisle. Pa i taj radio svira sam od sebe. Tako ne\u2019ko sjedi u nekoj kabinici \u2018ko zna gdje, a ti slu\u0161a\u0161 \u0161to on pri\u010da, pu\u0161ta. Evo ga, ovaj moj se vratio. -E, evo predao sam prijavu, koja gu\u017eva. \u2013 Pa jesam ti rekla, tako je uvijek zadnje dane. -Ja bi i\u0161\u2019o na baz…- \u010cekaj da sejvam. -Mogu pro\u010ditat?… – Nije jo\u0161 gotovo…<\/p>\n
Ode on…a di sam ga sejvala,\u2018\u2018bem ti? A, evo ga. Da nastavim. Di sam ja ono stala? E da, u Bakru. Mislim da sam zadnji put bila u Bakru na ma\u0161karama. Ovi mla\u0111i ljudi se ni ne sje\u0107aju da su u Bakru bile ma\u0161kare. A ja se jedva sje\u0107am da smo i\u0161li ikad na ma\u0161kare. Bila je velika, onda relativno nova sala. I nikad nije bila ba\u0161 velika gu\u017eva. Zato \u0161to je bila velika sala ili zato \u0161to nije bilo puno ljudi?! Znale su tamo bit\u2019 i maturalne zabave. \u0160to je sad tamo? Nemam pojma. Uglavnom, bila ja ju\u010der u Bakru, do\u0161la, bio je jo\u0161 dan, razgovor, posao, ovo, ono, do\u0161la no\u0107, mrak, i Bakar ni vidila nisam. A moglo se pro\u0161etat malo i po no\u0107i. Vjerujte mi, poslije dva razgovora za posao u jednom danu nije vam vi\u0161e ni do \u010dega. Malo me i bura propuhala u Zoni industriale. Brinula sam malo o frizuri negdje do jedan popodne, al\u2019 kad sam gore iza\u0161la iz auta bilo mi je nakon tri sekunde svejedno kakav \u0107u “umjetni\u010dki” dojam ostaviti na mo\u017eebitnog budu\u0107eg poslodavca. Prvog, a bogme i drugog. A evo, barem imam ba\u0161kote na \u0161pa\u017ei\u0107u, onako po starinski. (Ne, ne mo\u010dim ih u vino, bez brige).<\/p>\n
U stvari, taj Bakar je uvijek nekako usput, treba se samo spustiti malo s ceste, nema vi\u0161e ni koksare… a u zadnje vrijeme su \u010desta i neka doga\u0111anja u njihovoj knji\u017enici, pa taj Nikola Petkovi\u0107, gosti i tako to. Htjela sam ja o tome pisati i u ponedjeljak… a onda se poklopio i taj Bakar ju\u010der, a vidi\u0161, ima ne\u0161to. Ne poznajem \u010dovjeka, mislim gospodina Nikolu osobno, al\u2019 eto, tu i tamo ga malo pratim po medijima, knji\u017eevnici, profesori i to. I do\u0161lo mi je tako, u prolazu, da mu se i obratim, ve\u0107 par puta. Otvorim usta da \u0107u re\u0107i dobar dan (i vama tako do\u0111e, jel\u2019 da, kad sretnete nekog slavnog i javnog), a onda se opet (na vrijeme?) malo zaustavim. \u2013 Jesi ti normalna, pa mislit \u0107e \u010dovjek da ko zna \u0161to, a opet mi vrag ne da mira, mislim si ja svaki put… ipak je on… a onda sam mislila pisat u Novi list…. ja se tu ras…pisala, a mo\u017eda ni ne znate o \u010demu se radi. Uglavnom, taj gospodin vam (izme\u0111u ostalog) pi\u0161e i Harterije (nisam sigurna za naglasak, ja sam “ozdola” pa sve zvu\u010di malo druk\u010dije, mo\u017eda malo knji\u017eevni previ\u0161e), to vam bude na stranicama “kultura”, mislim ponedjeljkom, u novinama. Znam da velika ve\u0107ina preska\u010de te stranice. Puno njih i onaj Mediteran (tjedni kulturni prilog) samo frkne i niti ne pogleda. Pa kako sam ja malo “navu\u010dena” na te stvari od malih nogu, kao i na puno stvari koje u dana\u0161nje doba (a prije?) ba\u0161 i nisu normalne. Znate ono, kad o ne\u010demu pri\u010date, o ne\u010demu \u0161to ba\u0161 i nije dio neke nazovi normalne svakodnevice, jer \u2018ko jo\u0161 \u010dita knjige i novine, a kamoli te stranice o kulturi i… sugovornik vas kao slu\u0161a i onda vam se obrati samo onim pogledom bez rije\u010di \u2013 a-ha, a jadna, nije ona ba\u0161…<\/p>\n
I… evo, napokon sam skupila malo hrabrosti (nema veze, mo\u017eda ni ovo ni\u2019ko ne\u0107e vidjeti, a meni \u0107e biti lak\u0161e, zato se i pi\u0161u svi ti dnevnici, zar ne) i… da napokon ka\u017eem ne\u0161to o tome, tim Harterijama. Ovako ja to \u010ditam… Po\u010dnem \u010ditat (pa mora\u0161 po\u010det, kako \u0107e\u0161 druk\u010dije nego po\u010det!) i do\u0111em do kraja. Onda opet pro\u010ditam, recimo prvi odlomak, onda bacim novine. Ma daj, \u0161to se mu\u010di\u0161 s tim! E ne\u0107e\u0161, pa nisam ja ba\u0161 toliko nena\u010ditana, ba\u0161 \u0107u jo\u0161 jednom, da vidim ja \u0161to taj Petkovi\u0107 ho\u0107e re\u0107i, mislim, \u0161to pi\u0161e. I kakva je uop\u0107e ta knjiga, zbirka ili ne\u0161to tre\u0107e o \u010demu pi\u0161e. A mo\u017eda ja ne razumijem taj jezik. Onda po\u010dnem izvla\u010dit\u2019 one njegove duge re\u010denice i \u010ditam ih opet (kad sam sama nekad i na glas: ” Uvjerljivi egzibicionizam tijela u tekstu polu\u010duje tijelo teksta koje, poput vodi\u010da s klju\u010dem za sve male bitne tajne, sustavno otklju\u010dava vrata vremena koje je tijelo oblikovalo i zasada ga dovelo u to\u010dku sje\u0107anja, refleksije.”)… ovo je bila jedna od lak\u0161ih ovaj ponedjeljak, mislim re\u010denica, valjda sam to dobro prepisala…I pogubim se od velikog po\u010detnog slova do to\u010dke, ali ono, totalno. (Bez brige, nije to moje trenutno stanje. Radila sam ja to i prije, dok sam bila zaposlena, tako da to i nije neka promjena.) Mo\u017eda bih trebala prije pro\u010ditati tu knjigu o kojoj pi\u0161e. Mo\u017eda ja nisam shvatila smisao tih Harterija. Mo\u017eda se to i ne pi\u0161e za ove obi\u010dne ljude. A kako da pro\u010ditam tu knjigu kad me i ovo toliko namu\u010dilo. A kao, pro\u010ditala sam ja dosta knjiga, i neke nazovi te\u017ee pisce. Nadam se da se gospodin Petkovi\u0107 ne\u0107e naljutiti ako ovo uop\u0107e do\u0111e ikada do njega. Nisam stru\u010dnjak, ali nisam ba\u0161 ni nepismena, ali \u010ditati to bude ba\u0161 muka \u017eiva. A mo\u017eda on isto misli da to ni\u2019ko ne \u010dita. A mo\u017eda on to pi\u0161e za studente pa se malo i nasla\u0111uje mu\u010de\u0107i ih. Da… to me podsje\u0107a na prikaze (ne one o kojima pjeva Edo majka, drugi je naglasak). Mislim da smo mi takve “sastave” u ono mra\u010dno doba tako zvali. Da, to bi bio najbli\u017ei izraz, prikaz, jel\u2019? Da, da. \u010citali bismo lektiru i onda bi od nas neki nadobudni i knjigom zaneseni nastavnici i profesori, nastoje\u0107i nas uvu\u0107i u \u010daroban svijet knjige (priznajem, pustila sam da me navuku, a mnogi se nisu nikada dali, ima tu ne\u0161to i genetike) tra\u017eili da, eto tako pi\u0161emo i razmi\u0161ljamo i povezujemo pro\u0161lost i sada\u0161njost i svoje razmi\u0161ljanje i njihovo (mislim na pisce, a \u2018ko u stvari zna \u0161to su oni mislili, to sam se uvijek pitala) i tako bismo mi onda slagali neka svoja razmi\u0161ljanja o pro\u010ditanome, ubacili bi malo citata…o, kako se to sada \u010dini lijepo… je tebi… neki su se bome i mu\u010dili. A eto, onda vam ostane i ta lagana ovisnost da pratite te neke stvari i \u010ditate Harterije. A \u2018ko mi je kriv, kad se ne mogu skinut\u2019. E, a za\u0161to vi\u0161e nema \u0110ir po Korzu, kako se ono zove, u novinama?!…<\/p>\n
A jesam malo udavila danas! Ne znam jel\u2019 to pun mjesec ili ne\u0161to tako. A sve je po\u010delo s …”bakarski ba\u0161kot”. Hi-hi!