Stvarno ima dobrih filmova! (Sad sam kao rekla ne\u0161to pametno!) Uhvatim se \u010desto kako razmi\u0161ljam o jednom, mislim filmu. Davno sam ga gledala. (U ovim mojim pri\u010dama sve iz davnine, a \u0161to \u0107e\u0161?… malo pivo!) I znam da je film bio kasno nave\u010der i sje\u0107am se da me danima hvatala jeza od same pomisli na pri\u010du. Ma, znate onaj stari film u kojem je ljudima zabranjeno \u010ditati knjige i knjige se spaljuju? I sve je izgledalo onako futuristi\u010dki. Da, i svi moraju samo gledati televiziju kako bi se informirali i nema dru\u017eenja i me\u0111uljudskih odnosa. I svi su hladni. Ha – kao da je to vrijeme do\u0161lo i prije nego \u0161to je trebalo. Mislim da je film negdje iz 60-ih godina. Da, a postoji neka grupica ljudi koja u\u010di knjige napamet da bi ih spasili… i sve se prenosi usmeno s generacije na generaciju, s \u010dovjeka na \u010dovjeka…o, moram na\u0107i kako se zove…<\/p>\n
Evo me … Fahrenheit 451. A joj, \u017eena gleda ne\u0161to na tankom ekranu… ne mogu vjerovati, ni toga nije bilo kad sam gledala taj film. Ka\u017eu da je knjiga po kojoj je napravljen film iz \u017eanra (\u017eanr – koja rije\u010d!) znanstvene fantastike. A danas, mo\u017eda bi bila znanstvena, ali fantastika stvarno vi\u0161e nije. I toliko toga se poklapa (ne mislim samo na paljenje knjiga). Da, to je jedan od filmova koji me \u201eprogoni\u201c ve\u0107 godinama. Ne smijem ga opet cijelog gledati. Past \u0107u u bed, a nisam ni sada daleko… Jezivo istinito. Hm, mo\u017eda je taj film onda davno djelovao na moju podsvjest na na\u010din da ne gledam previ\u0161e televiziju. Znate onaj odsjaj iz onih starih televizora iz kojih i kad su bili uga\u0161eni kao da vas netko gleda, ne ba\u0161 iz njih, ali onako… preko njih. Povremeno bih ja (da li sam ja normalna?) imala taj filing (znam da se filing ne pi\u0161e ba\u0161 tako!), a onda nije postojao ni internet, a o skajpu da ne pri\u010dam. I pitam se da li ti pisci stvarno vide \u0161to \u0107e se de\u0161avati u budu\u0107nosti ili se \u010dovje\u010danstvo samo trudi preslikati u stvarnost sve ono \u0161to su pisci nekad davno napisali. Ne, oni u stvari samo malo pametnije gledaju!<\/p>\n
Hm… \u010ditam sadr\u017eaj na wikipediji i ne mogu vjerovati o \u010demu je pisano, a \u0161to se danas de\u0161ava. Distopija! \u010covjek kritizirao medije tamo negdje 50-tih u svojoj pri\u010di, a gdje smo sad toliko godina poslije. Stvarno, u njegovoj ne ba\u0161 svijetloj (unato\u010d silnoj vatri) budu\u0107nosti. Informacije nam se serviraju perfidno odabrane, sme\u0107a u medijima nikad vi\u0161e, \u017eutilo pr\u0161ti na sve strane, sve sponzorirano i izre\u017eirano. Govori se ono \u0161to ljudi \u017eele \u010duti navu\u010deni na manipulatorske trikove svih vrsta. Bace je\u0161ku, a onda se ljudi glo\u0111u. Ska\u010du jedni na druge. Ne mo\u017ee\u0161 ni\u0161ta ni odgledati ni odslu\u0161ati na tom internetu, a da u prizemlju slike ili neke nevine pri\u010de ne naleti\u0161 na neke bolesne komentare…homoksenobalkanosvefobne komentare, i… glupe reklame, silne navlaku\u0161e. Iste glupe pri\u010de gledate i slu\u0161ate danima, ako ih se uop\u0107e mo\u017ee nazvati pri\u010dama, o nekim glupim ljudima (i \u017eenama da se razumijemo, ne zaostaju nimalo za mu\u0161karcima) i stvarima, kojima nas zatrpavaju, i poveznicama i… dok pucne\u0161 prstima, pogleda\u0161 na sat. Pro\u0111u sati i dani, a osje\u0107aj poslije… bljak! Kradljivci vremena! Imam li samo ja taj osje\u0107aj kad vas navuku ili u stvari kad se navu\u010demo sami ili nam oni naprave taj osje\u0107aj da smo se navukli sami, a to je sve tako suptilno podlo smi\u0161ljeno. Da, da, misli\u0161 da sve dr\u017ei\u0161 pod kontrolom, a sve to izmakne kad tad… ba\u0161 kao i ova moja pri\u010da.<\/p>\n
Da, volim knjige. I jedan od boljih osje\u0107aja mi je ono… kad uzmem knjigu u ruke, otvorim je… a ona onako, dobro miri\u0161i. Jeste li kad pomirisali knjigu! One stare knjige su \u010de\u0161\u0107e imale neki bolji miris. Valjda je papir bio pravi prirodni. Pa jo\u0161 kad pro\u0111u kroz tisu\u0107u ruku i tko zna koliko je o\u010diju pre\u0161lo pogledom preko njih. Onako, na skrive\u0107ke, u knji\u017enici, me\u0111u policama. Uvijek sam voljela do\u0107i ranije dok jo\u0161 nema puno ljudi. Izaberem knjigu s police, otvorim je i \u201epo\u0161njufam\u201c. I onda mogu dalje. Zadnje korice, \u0161to pi\u0161e, malo unutra da vidim kako je pisano. Da li pri\u010da te\u010de ili je svedena na brdo nerazumljivih naklapanja proiza\u0161lih iz silne \u017eelje tamo nekog cijenjenog pisca da ostavi dojam na tko zna koga (a naj\u010de\u0161\u0107e tek na samoga sebe). Da, i ljutim se na ljude koji pi\u0161u neke svoje nazovi misli po tu\u0111im knjigama. Jo\u0161 \u0107u lektiru i klince nekako i razumjeti, ali starci kad to rade. Uf. I onda, ajmo kod tete knji\u017enji\u010darke… to mi je jo\u0161 uvijek tako romanti\u010dno zanimanje. I, sre\u0107om, tek su neke tete jako daleko od moje predod\u017ebe o tom zanimanju.<\/p>\n
A kad kupujem knjige? Ma skoro ista \u201eprocedura\u201c. I, mo\u017ee knjiga biti toliko hvaljena, ali ako ne miri\u0161i dobro \u2013 nema \u0161anse! A i za novine vrijedi isto, bez brige. Koliko sam \u010dasopisa prestala \u010ditati samo zato jer ne miri\u0161u dobro. A neki jo\u0161 uvijek imaju onaj miris, kako da vam ga objasnim, opi\u0161em. E, da. Imale smo (moje sestre i ja) kad smo bile male one slikovnice Maja na snijegu, Maja na moru, Maja ovo, Maja ono… uglavnom, miris tih slikovnica je bio… nezaboravno. Nevjerojatno. A i slike tako pro\u0111em, da ne ka\u017eem posnifam, onako samo malo izdaleka … Da, da. I jedina mjesta gdje se mogu zadr\u017eati u gradu, misle\u0107i pritom na \u0161opingiranje, kojeg jo\u0161 uvijek smatram nu\u017enim zlom i svodi se ina\u010de na ono \u2013 ima li \u0161to za mene, veli\u010dina, moj broj, – ne\u0107ete probat?-, a-a, mo\u017ee, dajte vi da ja to platim i brzo… hvala i dovi\u0111enja, su oduvijek bile knji\u017eare. Sje\u0107ate se one velike Mladosti, pa one knji\u017eare s brdom knjiga na svim znanim i neznanim stranim jezicima, mislim da je bila tamo negdje pokraj apoteke na Korzu, pa Nolit, da li se tako zvao, na \u017dabici, u prizemlju Jadroagenta je isto bila neka knji\u017eara i bilo je toliko onih d\u017eepnih izdanja koja sam si i ja sa svojim skromnim srednjo\u0161kolskim d\u017eeparcem mogla priu\u0161titi. I taj miris papira i knjiga kad ulazi\u0161 u knji\u017eare…<\/p>\n
I da, vi\u0161e se ne kupuju knjige na metar, sve u istoj boji, od istog pisca, da pa\u0161e u regal! A i regali su manji, a televizori sve ve\u0107i. I stalno se pri\u010da kako danas ljudi ne \u010ditaju. To \u2013 danas, vjerojatno traje otkad je \u010dovjeka i knjiga. Sjetim se i starih i novih pri\u010da s roditeljskih sastanaka o (ne)potrebi lektire i \u010ditanja! A kao da su se i knji\u017eare vratile u na\u0161 grad. Priznat \u0107ete, jedno vrijeme ih ba\u0161 i nije bilo. A ne bi se moglo re\u0107i ni da u knji\u017enicama nema ljudi. I, to me ba\u0161 veseli, ima puno mladih!<\/p>\n
A tek onaj divan osje\u0107aj kad uronite u dobru knjigu i …