Evo me doma. (\u201ebolje sam odma\u201c) Malo sam peglala dok je tehni\u010dar tra\u017eio utakmicu po internetu. Jer opet ne prenose dobre utakmice na normalnoj televiziji. PSG \u2013 Barcelona. 2 – 2. Aaa… sve znam, a nisam gledala. I Ibro (onaj iz one prve pri\u010de) je dao gol. Vidjet \u0107u to sutra na internetu. Mislim, taj gol (ne valjda Ibru, sva\u0161ta).<\/p>\n
A na poslu? Svi su nekako preozbiljni. I sve je tako tiho. Samo se \u010duje lupkanje po tipkovnicama. \u0160to da mislim. Jo\u0161 sam nova. Nisam tu da mislim. A i ne mogu se (jo\u0161) po\u010det glupirat jer… \u010dudno \u0107e me gledat’, a i ne ku\u017ei svako crnjake. Pa se onda samo smje\u0161kam svima. Mo\u017eda da se pofarbam u plavo pa \u0107e biti lak\u0161e. I stalno ne\u0161to pitam. Mo\u017eda (da mo\u017eda!) im ve\u0107 idem na \u017eivce s tim silnim pitanjima. A mrzim kad moram nekoga ne\u0161to pitati, ali za sada ne ide nego tako. A \u2013 vidjet \u0107emo \u0161to \u0107e biti dalje. Manta mi se od programa i ekrana i brojeva i klikanja i svega… i sve opet ispo\u010detka kao da nikad nigdje ni\u0161ta nisam radila. A nisam vi\u0161e ni ja ba\u0161 u cvijetu mladosti. Al’ sve je lak\u0161e kad se nabaci smje\u0161ak, zar ne? E da, poslao mi savjetnik s biroa \u010destitku, za\u017eelio mi sre\u0107u na novom poslu. (Hvala mu, trebat \u0107e mi stvarno ta sre\u0107a). Ma, znam ja da je to uobi\u010dajen (automatski?) odgovor kad im po\u0161alje\u0161 odjavnicu na mail. Al’ eto, \u010dovjeka i te male stvari razvesele.<\/p>\n
A poslije posla… Bilo je malo sunca u tragovima pa me o\u0161amutilo i kao – samo \u0107u ubit oko poslije ru\u010dka – ve\u010dere, a u stvari to vi\u0161e nije bilo ni poslije podne nego ve\u010de i eto ti… pro\u0111e dan. A di si bio \u2013 \u0161to si radio? Da li se to i vama de\u0161ava?<\/p>\n
A sad? Evo me, blejim u ovaj ekran. Opet moram pisati. Ma, ne moram. Znam da ne moram, al’ ba\u0161 me povu\u010de… Tehnika ve\u0107 spava. Mi ostali ne\u0161to \u0161u\u0161kamo po ku\u0107i. I pravimo se da je jo\u0161 dan, a evo ve\u0107 je pro\u0161lo pola no\u0107i. Nismo se ni vidjeli od ju\u010der. Vra\u0107amo se polako u kolote\u010dinu. Uuuu…rado bih tu upotrijebila puno so\u010dnije rije\u010di koje bi to \u201ekretanje\u201c u na\u0161em \u017eivotu zornije oslikale, ali eto… trudim se biti pristojna. Pos’o, \u0161kola, faks, bazen, kako ko… prolaze dani, tjedni, godine.<\/p>\n
Eeee, \u010dekajte da vidim vremensku prognozu. Znate kad \u0107e biti sun\u010dano? Za pravo sun\u010dano? Nikada!!!!!!! Nema veze, ipak \u0107u ja stavit’ robu. Prava doma\u0107ica! Jeftina struja (dijele badava, mo’\u0161 mislit!).<\/p>\n
E da, ba\u0161 si ne\u0161to mislim da sam malo udavila pro\u0161lom pri\u010dom. Sva sam bila te\u0161ka. I sve neke teme, boli glava. Pa sam ih malo podijelila po svijetu, te svoje ozbiljne teme i dileme, meni lak\u0161e kad se istresem. A ja kad krenem s pametovanjem, ne znam se zaustaviti. Da li sve to druge ljude uop\u0107e zanima? \u0160to da radim, dr\u017eim se one – ako ti se ne svi\u0111a program na radiju, okrene\u0161 stanicu. Ako nema ni\u0161ta na radiju, stavi\u0161 dobar cd ili, nekad najbolje, slu\u0161a\u0161… ti\u0161inu. O, trebalo bi u krevet. Bit \u0107u koma ujutro, a i ovako me ubi ovo prolje\u0107e. Jo\u0161 smo svi u kaputima, cipeletinama, \u010dizmetinama, danima vu\u010demo ki\u0161obrane, a evo gazimo dobro ve\u0107 u travanj. Da li je trava pozelenila ovo prolje\u0107e ili je jo\u0161 one sive boje neba?<\/p>\n
I, da ne zaboravim. Hvala svim dragim ljudima \u0161to su mi se javili 1. aprila ili travnja. \u017divot je stvarno pun iznena\u0111enja! Lijepih \u2013 naravno!<\/p>\n
0:57:43