‘o\u0107u pisat… ne\u0107u pisat (Jesam li se ja to malo navukla?)… onda opet ne stignem ni\u0161ta pro\u010ditat’. Nisam pregledala ni Pogled od subote. Ni Mediteran. Ima ne\u0161to o Mirku Ili\u0107u. I plakatima. Prva asocijacija na njega mi je ona te\u0161ka knjiga (mislim da je bila crvena) koju sam teglila busom ro\u0111akinji, s njegove izlo\u017ebe prije par godina u Rijeci. Mo\u017eda i nije crvena? Malo trokiram jutros. A za\u0161to je to sad uop\u0107e va\u017eno… A kako se ono zovu te knjige u kojima je sadr\u017ean ne\u010diji umjetni\u010dki opus i osvrt na sve to? Mislim da je bilo ne\u0161to i o Teofilu Pan\u010di\u0107u. Kad sam ve\u0107 propustila u Rijeci doga\u0111aj s knjigama da barem ne\u0161to pro\u010ditam o tome u novinama. O, i nekoliko knjiga mi skuplja pra\u0161inu u redu \u010dekanja…<\/p>\n
K vragu! Ju\u010der sam bacala stare novine (ne u kontejner nego u onu kutiju za stari papir u portunu)! Mo\u017eda je i to oti\u0161lo… A ne, tu je… Dobro je. Pa kad stignem. A Porin. Jel’ i to ve\u0107 bilo?<\/p>\n
Opet Radio sova i ja. Obo\u017eavam ovaj mir pred svitanje. Ono kad vi\u0161e nije no\u0107. Al’ nije ni jutro. Taj mir. I ti\u0161inu. (Jesam li to ve\u0107 rekla? Ponavljam se…) Sad su ve\u0107 i ptice po\u010dele… Tko bi rek’o da ih kod nas toliko ima. Aaa! Sad bi mogla nabacit’ koju. Kamion s kruhom se parkira ispred marketa. A mladi Waters \u0161api\u0107e: – helou, helou… Prekinuo me u mojim odlutavanjima.<\/p>\n
Stvarno. Neki ljudi su sve bolji \u0161to su stariji. ( Ne mislim samo fizi\u010dki, hi-hi) Dobiju neku snagu, zrelost, mudrost, sigurnost… Uuuu! Jutros me ovaj de\u010dko s radija ga\u0111a! Bruce, Mark, Roger… Da… Knopfler i ekipa su bili odli\u010dni. Glupo bi bilo da ja tu sad iznosim neka svoja (ne)stru\u010dna mi\u0161ljenja. Bilo bi lijepo da je bio neki intimniji ambijent. Kazali\u0161te, neki manji prostor mo\u017eda… A! \u0160to bi bilo kad bi bilo… Fora je kod tih doga\u0111anja da mi je, \u0161to vrijeme vi\u0161e prolazi, sve dra\u017ee da sam bila tamo i dio svega toga. \u010cuje\u0161 stvar na radiju… Pa mi smo bili tamo!… Ovaj put nisam stigla ni u\u017eivati u onom osje\u0107aju poslije koncerta. Ono kad te dr\u017ei neka izmaglica danima. Brzo u Zagreb… brzo iz Zagreba. Nedjelja. Natrag kroz no\u0107 i ki\u0161u i maglu. Ponedjeljak… ma\u0161ina, drobilica, od jutra do mraka… i ve\u0107 je drugi ponedjeljak. Pro\u0161ao.<\/p>\n
Zato volim radio. Kad stavi\u0161 CD to\u010dno zna\u0161 \u0161to slu\u0161a\u0161 (osim mo\u017eda prvi put). A na radiju… Pa kad nam se poklopi. Kad me iznenadi ne\u010dim \u0161to nisam \u010dula godinama, desetlje\u0107ima… Ili nisam znala ni da postoji, a onda idem kopat’ da saznam \u0161to je to…<\/p>\n
Toliko o iznena\u0111enjima. Ina\u010de, ne volim previ\u0161e iznena\u0111enja. Volim kad sve ide nekim mirnim putem. Ovo na radiju mi je sasvim dovoljno da mi uzburka dan. A sve drugo…Samo nek se mirno pliva. A evo. I ko\u010de se vra\u0107aju.<\/p>\n
05:56