Eeeej, \u0161to bih dala da sam sad na Poljudu… u… gledam maloprije s balkona neku curu i pomislim … eno mene… vidi, ista ja… visoka, crna, dobre noge, kratke hla\u010dice i vu\u010de se ko krepana… vidi… ista ja … samo prije nekih dvadeset i ne\u0161to godina… e … da mi je to \u0161to nije. Visoka – ostala, bijela – k’o sir, noge \u2013 hmhm, kratke hla\u010dice – vi\u0161e ne nosim niti po ku\u0107i, a da se vu\u010dem k’o krepana u ovo doba dana ili bolje re\u010deno no\u0107i… E, da sam sad ona i da sam na Poljudu i slu\u0161am i gledam THE WALL. Eeeee….<\/p>\n
Nisam nego do\u0161la doma, ve\u0107 su me svu izbu\u0161ili komarci. Noge… ne mogu ni prebrojati rupe. A ba\u0161 sam neki dan komentirala da u Rijeci ove godine ba\u0161 nema komaraca. Ne mo\u017ee\u0161 ni stare novine \u010ditat na miru, pojest malo sira i paradajza i po\u010dinut, nego te jo\u0161 i oni napadaju. Mo\u017eda je samo jedan pa smo se sapleli jedno u drugo. Ina\u010de, zadnje vrijeme ba\u0161 i ne pratim vijesti, ne \u010ditam novine, ne gledam tv. Do\u0111em s posla, tu\u0161iranje, pojedem ne\u0161to i onesvijestim se… bukvalno. Ne smeta mi ni pun mjesec. Probude me one koko\u0161i od galebova oko \u010detiri. Kokoda\u010du na susjednoj zgradi prije svitanja. Kre\u0161te… I da su lijepi. Jesu, jesu dok ne progovore. Kako je ono bilo u Nemi…. Moooooj, moooj, moooj, moooj! Oni su valjda zamislili da su to njihove stijene. A hrane ima na bacanje. \u0160to ove susjede ostavljaju ma\u010dketinama. A i kante za sme\u0107e pucaju po \u0161avovima. Do\u0111u nam ti galebovi k’o doma\u0107e \u017eivotinje. \u010cekam samo da koji uleti kroz prozor. Ne znam da li bi \u0161to ostalo. Mislim od stana. A ne, nisu to galebi\u0107i. To su kapitalci. Veliki su k’o one purice u prosincu. Dvajset kila \u017eive vage. Malo stariji odojak. Nisam gladna. Al’ tako mi krene u glavi pa se ne mogu zaustaviti.<\/p>\n
E, a \u0161to ne pi\u0161em u zadnje vrijeme? Ma, pi\u0161em ja, pi\u0161em, al’ sve pri\u010de mi ostanu nekako u glavi. I kao da im i nije vrijeme za van. A mo\u017eda sam samo umorna i \u0161tufna svega.<\/p>\n
Nedavno sam pro\u010ditala jednu dobru \u2013 \u010dovjek je \u010dovjeku \u010dovjek, a ne poslodavac. Ka\u017eu da je to Krle\u017ea davno rek’o (i zapisao, naravno). A mo\u017eemo mi pri\u010dat o tome. Dalo bi se. Al’ \u0161to vrijedi. Stisla nas ova j***** demokracija. Pa ne da disat. I svi ne\u0161to \u0161ute i \u010dekaju. O\u0107e bit posla, ne\u0107e bit posla, o\u0107el bit pla\u0107a, ne\u0107el bit pla\u0107a, o\u0107el bit za kredit, o\u0107el ovo, o\u0107el ono? E, do\u0161lo doba da se i to proba.<\/p>\n
I tako, slobodni svi kompi\u0107i u ku\u0107i\u2026 Slu\u0161am emisiju o astrologiji. Jedu me komarci\u2026 I dalje. A, bit \u0107e da je danas utorak. Da, da, utorkom su emisije o astrologiji na Radio Rijeci. Da su de\u010dki sad doma, bilo bi \u2013 daj, mama, \u0161to to slu\u0161a\u0161. Zanimljivo je sve to. Par puta sam mislila nazvat\u2019 da \u010dujem \u0161to \u0107e re\u0107i, al\u2019 nisam dobila nikad broj. A onda me i to pro\u0161lo. Ne \u010dini li se i vama katkad da ne mo\u017eete utjecati ni na \u0161to. Ma koliko se trudili i upirali svom snagom. A nekad se rije\u0161ava sve samo od sebe\u2026. \u010cudno je to sve\u2026<\/p>\n
A \u010dudna sam i ja malo. I\u0161la sam pro\u010ditati malo \u0161to sam do sada napisala (mislim do sada, ve\u010deras). \u2018ko me ne zna\u2026 a \u0161to mogu. Tako je kako je\u2026 Ne mogu svi biti normalni. A i opet sam po\u010dela \u010ditat neku spaljenu knjigu. Pa me malo dr\u017ei\u2026 Evo, na radiju stalno pitanja o zaposlenju. Prije se pitalo kad \u0107e nai\u0107i ljubav mog \u017eivota i sve tako ne\u0161to. A sad \u2013 kad \u0107e prilika za posao. A \u2013 ode i ovaj u inozemstvo \u2026 jo\u0161 jedan\u2026 pe\u010dalbar, gastarbajter, radni anga\u017eman \u2026. u inozemstvu. Opet pitanje \u2013 posao, stru\u010dni ispit da ili ne. Mlada cura\u2026 Ka\u017ee astrolog da ide na ispit. I da ne\u0107e dugo u toj firmi \u2026. Dajte malo muzike. Zar nam se svima \u017eivot sveo samo na posao? Dajte ljudi, a, evo ga, imaju mail, tra\u017ei ljubav. Ajmo! All you need is love\uf04a All together\u2026. love, love, love\u2026<\/p>\n
21:59:06<\/p>\n
Tuesday’s gone… with the wind… my baby’s gone… idem uklju\u010dit ma\u0161inu iliti perilicu….<\/p>\n