{"id":661,"date":"2014-06-19T18:53:08","date_gmt":"2014-06-19T16:53:08","guid":{"rendered":"http:\/\/tanjinpaprenjak.com\/?p=661"},"modified":"2014-06-19T18:53:08","modified_gmt":"2014-06-19T16:53:08","slug":"parapet","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/tanjinpaprenjak.com\/index.php\/2014\/06\/19\/parapet\/","title":{"rendered":"Parapet"},"content":{"rendered":"

\"3541_454789057932487_1062183020_n\"<\/a>E, mislim si, ovako je bilo… redom…. kad bi’ pre\u0161la cestu kod parapeta i… napokon stigla iz \u0161kole do Prve drage, najprije bi me do\u010dek’o jedan orah pa tre\u0161nja pa opet tre\u0161nja pa tre\u0161nja. Na njih se moglo popet s kante za sme\u0107e. Popne\u0161 se, bere\u0161 i samo pljuje\u0161 ko\u0161tice, a ako ti se ne da, onda ih guta\u0161… I moglo se pre\u0107 s jedne na drugu. Pa dvi’ smokve i ispred ku\u0107e jo\u0161 jedna tre\u0161nja. Te su bile najsla\u0111e i najve\u0107e i jeli bi ih jo\u0161 dok su bile zelene i \u017eute. A na tu tre\u0161nju se najte\u017ee penjalo. Grane su bile visoko porezane, a nije se moglo ni\u0161ta dovu\u0107’ da se popne\u0161.\u00a0 Ispred prozora je bio i jedan \u010dempres. Vi\u0161i od ku\u0107e. Tamo me prvi put ubola p\u010dela. I ruke su nam smrdile kad bi se igrali onim \u0161i\u0161kama i bile su stalno zaljepljene smolom. Ne moram ni re\u0107i da su mi koljena tada bila vje\u010dito izderana ( a sad se pitam \u0161to\u00a0 me stalno bole). A nosile su se bijele dokoljenke. Od onog pamu\u010dnog konca…MT\u010c…<\/p>\n

Od stare \u0161kole do babine ku\u0107e ina\u010de ima desetak, mo\u017eda petnaest minuta, ali na\u0161e putovanje (mislim da se slobodno to mo\u017ee tako nazvati) je znalo potrajati puuuuuno du\u017ee. E da, nije bilo vo\u017enje i do\u010dekivanja ni za najja\u010dih bura, nije bilo mobitela ni stalnog zvanja ni kontrole. Koji je to \u017eivot bio! Krene\u0161 iz \u0161kole s ekipom \u00a0pa oko DIP-a (sad je tamo Konzum) do Lopice pa malo kroz Varo\u0161 (svi smo se pratili) pa preko vatrogasnog kroz smrdljivu ulicu (u stvari, mislim da su je zvali popi\u0161ana) opet do \u0161kole. Pa kroz katakombe do \u0160kvera. Pa na onu murvu ispod Dade na kraju onog zida iznad \u0160kvera, mislim da je bila bijela. A uz magistralu je bilo jo\u0161 par crnih murva (da li danas znaju djeca da se to mo\u017ee jesti?)… Tamo negdje u sedmom razredu je bio \u0111ir od nove \u0161kole do parka i na Banju. A park (pjesnika) mi se \u010dinio tada tako zelen i tako velik… dok nisam vidjela neke nove i ve\u0107e parkove. Pjesnici su ostali veliki.<\/p>\n

A ta na\u0161a Prva draga je onda svima bila tako daleka i samo su najhrabriji pratili cure iz Prve drage (ako i sami nisu bili iz te Prve drage). A ona \u201egradska dica\u201c su se kupala na Banji i \u0110igi, ‘ko bi i\u0161’o do Prve drage. Zadnjih ljeta, vidim, vrimena su se jaaaako prominila. Nemo’\u0161 prst umo\u010dit u more od mora ljudi. Odemo se iskupat (ako je more toplo) oko pet ujutro ili na no\u0107no. Postavljena je i takva rasvjeta tako da se ni to no\u0107no kupanje vi\u0161e ne mo\u017ee nazvat’ no\u0107nim. Vi\u0161e je to, ono, kupanje pod reflektorima… a i dica se moraju sakrivat po \u0161krapama i \u0161kurinama (pretpostavljam).<\/p>\n

E da, orah. Koliko je samo turista stopiralo pod tim orahom. A baba bi im obja\u0161njavala da to nije dobro misto za stopirat jer je na zavoju i niko im ne\u0107e stat. A onda bi ih zvala da do\u0111u ne\u0161to popit i poist. Jer \u0107e ih ubit vru\u0107ina. Pa kad padne sunce nek nastave stopirat… Nema vi\u0161e ni oraha. Umro orah i oti\u0161o s dedom.<\/p>\n

Kol’ko je samo puta did oti\u0161o na parapet. Ve\u0107 i kad nije mog’o ni govorit. Onako \u2013 u \u0161lapama i pid\u017eami. \u2013 Dede, kamo \u0107e\u0161? Mmmm…. Do parapeta?… aaa… E, bio je to prozor na more, u svit, na pla\u017eu. Koga ima, koga nema. Ima li gostiju. Jel neko na luf’madracu, a buretina se di\u017ee…<\/p>\n

A \u00a0po lihama su bili armulini. I bila je jedna velika mendula na prvoj lihi iznad terase. S nje smo skakali. A na lihi iznad smo po zimi imali ku\u0107icu. A uz stolove ispred ku\u0107e je bila…. uuu… to je bila, ako se dobro si\u0107an …. imala je deblo ra\u0161eljke… a pola grana su bile \u0161ljive, a pola su bile marelice. Kad se samo sjetim kako sam se tome \u010dudila i divila, koji crni Harry Potter, ne mo\u017ee se to ni usporedit (dok nam dede nije jednom pokazo kako se cipi vo\u0107ke). I kraj nje je bila jo\u0161 jedna marelica. Tamo di je Bradica s curom kampir’o. Baba je stalno govorila kako Marijanka (ne, nije joj to ime, tako ju je dede nazvao, a pamtim je kao jednu od najljep\u0161ih \u017eena koju sam ikad vidjela. A Bradici je u stvari ime Niko.) u istom lavoru pere ga\u0107e i su\u0111e… njima to nije smetalo. Bilo su to sedamdesete… sve puno turista… u stvari, nismo mi njih onda zvali \u2013 turisti. Baba i did su uvik govorili \u2013 gosti, do\u0107’e gosti, odlaze gosti, moramo spremit doru\u010dak za goste. O’te pomo\u0107 gostima! I sve se vrtilo oko tih gostiju. I nije bilo nekog komfora onda. A niko se nije \u017ealio. I dolazili su godinama. Pa su dolazila njihova djeca. Pa djeca njihove djece…. i mnogi od njih i danas ka\u017eu da su najljep\u0161e trenutke proveli u \u201ePrva draga\u201c. Pa do\u0111u sad ve\u0107 stariji sredovje\u010dni pa pitaju pa se \u010dude pa pokazuju svojima gdje im je bio \u0161ator. I pokazuju slike. Kako je to onda bilo… a sad je sve druga\u010dije…. ku\u0107e iznad na\u0161e se\u017eu sve do neba. Brdo, kamo smo i\u0161li brat ljubice i visibabe, vi\u0161e se i ne vidi.<\/p>\n

I kao da svega toga nije ni bilo. A onda, u ovo vrijeme kad zavr\u0161ava \u0161kola, mi po\u010dnu navirati te silne slike. I mirisi po\u010detka ljeta. I miris mora u predve\u010derje i miris burice s parapeti\u0107a. I pri\u010de s parapeti\u0107a…. tamo je sve po\u010dinjalo, o’tamo se kretalo, tamo je sve zavr\u0161avalo. E, da… tako to valjda mora bit’.<\/p>\n

19.6.2014. 17:37:59<\/p>\n

p.s. za one koji ne znaju \u2013<\/p>\n

Parapet je onaj zidi\u0107 uz magistralu koji \u010duva da ne sletite u more ili u grote. Istinu govore\u0107i, mnogima nisu ni parapeti pomogli. Sje\u0107am se jednog mladog Austrijanca \u00a0koji je tamo pao, sre\u0107om u kupine, pa je pro\u0161ao samo s par ogrebotina, a ujutro se nije ba\u0161 svega ni sje\u0107ao – hihi. A tih \u201eparapeta\u201c ima sve manje uz magistralu kojom su u Senj dolazili prvi turisti. I eh, da morali bi negdje prespavat jer… dalje nije bilo asfalta. Mislim da bi te parapete trebalo slikati, dok ih jo\u0161 ima, i za\u0161tititi. I njih i \u00a0sve te kamene rukotvorine hrabrih cestara iz poratnih godina (onog drugog rata). Jer danas \u0161to se i obnovi pretvori se u beton. I ne kle\u0161e se vi\u0161e onaj bijeli kamen i sla\u017ee jedan po jedan…u one krasne bijele zidove i volte i parapete…<\/p>\n

A armulin? To je sorta marelice za koju su govorili da raste samo u Senju. Ve\u0107i su, naran\u010dastiji i sla\u0111i od ovih \u0161to nam sad prodaju pod marelice. A tek pekmez od marelica. Kakav je baba kuvala. A sad nam prodaju d\u017eem pod marmeladu. I njima (toj europi, znam da se to pi\u0161e velikim slovom, al’ ba\u0161 mi ne\u0161to do\u0161lo da je napi\u0161em malim slovom). Nemaju oni pojma \u0161to je d\u017eem, \u0161to pekmez, a \u0161to marmeeelaaada. I ne mo\u017ee me nitko uvjeriti da je to isto. Jer tko imalo zna ne\u0161to o kuvanju pekmeza zna i za razliku izme\u0111u svega toga… I bili smo mi u toj Evropi (kako se onda zvala) ve\u0107 onda. I bila je ta Evropa u svima nama. I onda nije bila vijest ako se ne’ko okupa gole guze. To je onda bilo normalno! I nije bila vijest ako tamo neka Nives skine bu\u0161ti\u0107 k’o fol slu\u010dajno i valja se po grotama…. al’ to je ve\u0107 neka druga pri\u010da!<\/p>\n