Slušam Radio sovu. Dylan. I htjela bih napisati nešto lijepo. Nešto da me digne. Nešto bez gorčine. I bez ljutnje. I ironije. Htjela bih gledati kroz ružičaste naočale svijet oko sebe. Ove moje su stalno packave. To su ova moderna nazovi stakla. U stvari plastika. Progresivna. Sve nešto antirefleks, ovo, ono, al’ sve se lijepi za njih. Možda mi zato sve izgleda prljavo i ljepljivo i memljivo. A i takvo je jutro. A rekli su da će biti sunce. Možda i bude.
Tome je „zalipio“ sinoć Velebit. Odma me nešto strefilo kad sam vidila sliku. K’o da je zapuhalo odnekud i napunilo mi pluća mirisom vriska i kamenja. Baš mi je to trebalo. Dosta mi je ovog disanja na škrge. I uklapanja. Ajde od osan do četri nekako izdržin. Al pus me posle na miru… Jel’ znate vi da ima malo iznad Senja brdo koje se zove Orlovo gnijezdo? Otkud mi sad to? Nemam pojma. Moj mozak ko internet. Samo klikam s jednog na drugo. K’o mala sam se uvik pitala zašto se to tako zove. Mislin – to brdo, zašto se tako zove. I di su ti orlovi? Nikad ih tamo nisam vidila. (Sinoć nam je u kući bio komarac. Imo je raspon krila ko orao. I šare po sebi. E, nisu ni komarci što su nekad bili.) A kad bi s izviđačima išli u Sijaset celo vrime bi pogledavala oće li koji odnekud sletit s tog brda. U, što se meni onda svašta vrtilo po glavi. A ko da je sad drukčije. A je, puno je manje adrenalina u filmovima. A previše u stvarnom životu. A…
Kud prije šest? A baš mi je bilo lijepo na ovom mom izletu u lipo. J….e danas je petak. I 3. maj. Ajmo, dosta je bilo. Dužnost zove. Moram okrenut stanicu na radiju. Teška mi je ova žena. Melje. Forsira dobro raspoloženje. A ni sama nije baš raspoložena. A što ću joj ja?
A… more…
….i slušam more dobrojutro veli
i ono sluša mene i ja mu šapćem
o dobrojutro more kažem tiho
pa opet tiše ponovim mu pozdrav
a more sluša pa se smije
pa šuti pa se smije pa se penje
i gledam more i gledam more zlato
i gledam more gdje se k meni penje
i dobrojutro kažem more zlato
i dobrojutro more more kaže
i zagrli me more oko vrata
i more i ja i ja s morem zlatom
sjedimo skupa na žalu vrh brijega
i smijemo se i smijemo se moru
(iz „More“, Josip Pupačić)
06:23:40